LICA NEOSNOVANO LIŠENA SLOBODE

LICA NEOSNOVANO LIŠENA SLOBODE – POSTUPAK ZA

OSTVARIVANJE PRAVA NA NAKNADU ŠTETE

Da bi ostvario pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode,

oštećeni se mora najpre obratiti Ministarstvu nadležnom za poslove

pravosuđa. Oštećeni je dužan da sastavi i navedenom ministarstvu podnese

obrazložen zahtev, kojim bi u vidu predloga za zaključenje sporazuma definisao

štetu i opredelio odštetni zahtev u pogledu vrste i visine naknade. Tek ukoliko

zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili komisija ne odluči o zahtevu u

roku od tri meseca od dana kada je podnet, oštećeni može nadležnom sudu

(a to je Prvi Osnovni sud u Beogradu) podneti tužbu za naknadu štete. Na

ovom mestu treba istaći i to, da postoji mogućnost da nadležna Komisija

ministarstva usvoji samo deo zahteva, u kom slučaju oštećeni može podneti

tužbu u odnosu na preostali deo zahteva.

Zastarelost prava na naknadu štete nastupa za tri godine, računajući od dana

pravosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno

pravosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili je

optužba odbijena, a ako je povodom žalbe rešavao apelacioni sud – od dana

prijema odluke apelacionog suda.

Najzad, naslednici nasleđuju samo pravo oštećenog na naknadu imovinske

štete, a ako je oštećeni već istakao zahtev, naslednici mogu nastaviti postupak

samo u granicama već postavljenog zahteva za naknadu imovinske štete.

Naslednici oštećenog mogu posle njegove smrti nastaviti postupak za naknadu

štete, odnosno pokrenuti postupak ako je oštećeni umro pre isteka roka

zastarelosti i od zahteva se nije odrekao, u skladu sa pravilima o naknadi štete

propisanim zakonom o obligacionim odnosima.

Marko Andrić