Posebnosti porodičnih postupaka

Savremenici smo ubrzanih i neprekidnih društvenih promena, praćenih transformacijama i doskora neprikosnovenih tradicionalnih čvrstih moralnih obrazaca i porodičnih normi kao i sve većom autonomijom ali i odgovornošću ličnosti u porodičnim odnosima, te  u ovoj epohi češće nego ikada do sada zastajemo pred kompleksnošću  i izazovima koje savremeno doba unosi u sferu porodičnih kao najprisnijih i najintimnijih odnosa.

Promene porodičnog zakonodavstva kod nas ali i u svetu poslednjih decenija značajnije i veće nego ikada u istoriji civilizacije neminovno prate te životne trendove u pokušaju da svakom pojedincu bez obzira na  životni stil, imovno stanje i porodične prilike pruže adekvatne instrumente da što jednostavnije i potpunije pravno uredi svoje lične odnose sa drugima, kao i da što brže i efikasnije dođe do ostvarenja i zaštite svojih prava i interesa, što u nacionalnim, što u međunarodnim okvirima.

Priznavanje posebnog korpusa prava deteta koja nezavisno i autonomno postoje bez obzira na zakonske i međunarodne akte koji ih sistematizuju i opisuju, a koja su svoju pravnu afirmaciju doživela tek krajem prošlog veka pre svega usvajanjem Konvencije o pravima deteta rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 20. novembra 1989. godine a potom i njenom gotovo univerzalnom ratifikacijom, precedentalan je korak u ovom smeru.

U našem važećem porodičnom pravu međunarodno proklamovana prava, načela i holistički principi koji prožimaju celokupno pravno uređenje oblasti porodičnih odnosa uvrštena su decidno tek usvajanjem Porodičnog zakona 2005. godine te donošenjem Ustava Republike Srbije 2006. godine. 

Kompleksnost i delikatnost svih porodičnih sporova, evidentno uslovljava i čitav niz posebnosti u odnosu na pravila opšteg parničnog postupka koji se vodi u drugim građanskopravnim stvarima.

Naime, sudije sudova opšte stvarne nadležnosti koji postupaju u svim postupcima u vezi sa porodičnim odnosima moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta, a mesna nadležnost se u ovim sporovima zasniva bilo prema opštem pravilu parničnog postupka tj. nadležan je sud na čijem području tuženi ima prebivalište ili boravište, bilo prema posebnom pravilu ustanovljenom u interesu deteta koje predviđa da se u sporovima povodom prava deteta tužba može podneti i sudu pred kojim ono ima prebivalište ili boravište. Takođe je predviđeno da poverilac izdržavanja u sporovima povodom zakonskog izdržavanja kao jednim od životno i pravno najčesćih sporova ima pravo da podnese tužbu za davanje izdržavanja sudu opšte mesne nadležnosti ali i sudu svog prebivališta odnosno boravišta. 

Nadalje svi postupci koji se odnose na dete, roditelja koji vrši roditeljsko pravo ili zakonsko izdržavanje su hitni, te se u roku od 15 dana od kada je u sudu primljena tužba ili predlog zakazuje prvo ročište, a u eventualnom postupku po žalbi odluka mora biti doneta u roku od 30 dana od kada je drugostepenom sudu dostavljena žalba, dok su postupci za zaštitu prava deteta i lišenje roditeljskog prava naročito hitni. Naročita hitnost definisana je pravilom da se prvo ročište zakazuje u roku od 8 dana od kada je tužba primljena u sudu, a drugostepeni sud je dužan da odluku donese u roku od 15 dana od kada mu je dostavljena žalba. U svim postupcima u vezi sa porodičnim odnosima javnost je zakonski isključena, znatno je proširena primena istražnog načela a sužena primena načela dispozicije, te shodno tome sud u svim ovim postupcima može u cilju utvrđivanja materijalne istine i iz razloga pravičnosti utvrđivati i činjenice koje su nesporne među strankama, kao i činjenice koje nijedna od stranaka u toku postupka nije iznela. 

Specifičnost ovih postupaka, dalje, odlikuje u praksi izuzetno značajna zakonska odredba da sud o troškovima postupaka u vezi sa porodičnim odnosima odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti, te se ekonomski ugroženi ili zavisni učesnici porodičnih odnosa na ovaj nacin oslobadjaju osećaja imobilisanosti u zaštiti svojih prava i interesa i ohrabruju u pokretanju i vođenju sudskih postupaka bez nametnutog straha od toga koliko će ih takva odvažnost „koštati“ ukoliko izgube u postupku pred sudom.

Takođe, jedna od najvažnijih odlika ovih postupaka jeste da sud ne može doneti presudu na osnovu propuštanja, odricanja, priznanja, niti se u porodičnopravnim postupcima može zaključiti poravnanje pred sudom, a u posebnom postupku za zaštitu prava deteta sud uvek može odlučivati i o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava.

Sama uloga deteta u postupku takođe je u skladu sa standardima u uporednom pravu promenjena pa dete od objekta postupka i eventualno pasivnog prenosnika želja roditelja kao zakonskih zastupnika postaje aktivni subjekat čiji je najbolji interes vrhovno načelo i koji  shodno tome korišćenjem svog prava na participaciju učvršćuje svoje razumevanje za demokratske procese, razvija socijalnu kompatibilnost, autonomiju i otpornost te sva proklamovana prava potvrđuje izražavanjem svog mišljenja u svim pitanjima od interesa za dete i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima pred sudom i organima uprave. 

Shodno svemu navedenom, dete koje je dostiglo uzrast od deset godina i koje je sposobno za rasuđivanje takođe se i samo ili preko nekog drugog lica ili ustanove može obratiti postupajućem državnom organu sa zahtevom da bude saslušano, odnosno da mu organ starateljstva postavi privremenog (kolizijskog) staratelja ili sud privremenog zastupnika u svim onim slučajevima kada je interes deteta kompromitovan neadekvatnim zastupanjem ili konfliktom interesa njega i njegovog zakonskog zastupnika, kako bi taj sukob bio ekspeditivno rešen a dete blagovremeno obaveštavano o svemu sto je potrebno kao i svim mogućim posledicama akata koji se preduzimaju u postupku, a njegovo autentično mišljenje saopšteno postupajućim organima.

Desetogodišnje  dete koje je sposobno za rasuđivanje, dakle, ima pretpostavljenu zrelost da se u svim pitanjima i postupcima pred državnim organima koji su od interesa za njega a čija je lista neiscrpna izjašnjava slobodno i neposredno te da njegovom mišljenju koje  se utvrđuje na način i na mestu prikladnom njegovom psihofizičkom razvoju bude posvećena dužna pažnja, kao i da traži i prima sve informacije koje su mu potrebne da bi formirao to svoje relevantno  mišljenje.

Na kraju, možda i najznačajnija novina našeg porodičnog zakonodavstva koja uprkos nedovoljnoj informisanosti šire javnosti sve češće pronalazi put do sudske prakse jeste postupak za zaštitu prava deteta kojim se kao naročito hitnim štite sva prava koja su detetu priznata slovom Porodičnog zakona a nisu zaštićena nekim drugim postupkom i u kom tužbu mogu podneti  dete, roditelji, ali i organ strateljstva i javni tužilac, kada im najširi mogući krug osoba i institucija koje su u kontaktu sa detetom skrene pažnju na sumnju ugrožavanja ili povrede prava deteta!

Za sve ostale informacije, pomoć i savete u uređivanju pravnog okvira vaših porodičnih odnosa kao i što efikasnije i jednostavnije razrešavanje svih eventualnih nedoumica i problema, obratite se stručnom  timu advokatske kancelarije Andrić.

Autor: adv. pripravnik, Ankica Mladenović