NASLEĐIVANJE KREDITA

Dok je naslednicima uglavnom dobro poznato šta od prava ulazi u zaostavštinu ostavioca, sa druge strane, o njegovim obavezama, koje takođe čine zaostavštinu, nemaju saznanja. Tako se u praksi desava da naslednicima nekoliko godina nakon što budu oglašeni za naslednika, pa već i rasprodaju nasleđenu imovinu, na adresu stigne tužba za placanje ostaviočevog duga.

U vezi sa tim, citaocima ovog teksta želim da ukažem na sledeće: 

Pravilo je da naslednici odgovaraju za naslednikove dugove do visine vrednosti nasleđenje imovine. Namerno ili zbog nedostatka dužne pažnje banke svoja potraživanja prema ostaviocima pokušavaju da naplate tek po proteku dužeg vremena od smrti njihovog dužnika. To po pravilu čine tako što protiv naslednika podnose tužbu zbog neosnovanog obogaćenja, obzirom da je rok za sudsku zaštitu takvog potraživanja 10 godina od dospelosti. U vezi sa tim nije sporno pravo banke da od naslednika naplati sredstva koja je plasirala ostaviocu, ali je sporna visina takvog potraživanja odnosno kamata. Banke u takvim situacijama zahtevaju od naslednika plaćanje kamate i to od trenutka dospelosti duga po kreditu, na koj način pokušavaju da kapitalizuju svoj plasman za svo vreme (9, 10 godina) od dospeća kredita, što po mom mišljenju nije osnovano.

Naime, pravo banke na naplatu kamate od naslenika, a po osnovu neosnovanog bogaćenjenja zavisno je od savesnosti naslednika. Drugim rečima, banka nema pravo da naplati kamatu od dana dospeća kredita, već od dana obaveštenja naslednika o postojanju kreditnog duga.

Kako se nasledju prava tako se i nasledju obaveze a naslednik odgovara za obaveze ostavioca do vrednosti nasleđene imovine. Dešava se da nasledniku nekoliko godina nakon prijema nasleđa stigne tužba za isplatu nekog iznosa sa sve zakonskom zateznom kamatom, a to zbog neosnovanog obogaćenja. Kako je moguće da se naslednik neosnovano obogatio i to bas na racun banke.

Marko Andrić